К-мен

У данашњем свету препуном супер хероја, многи од нас заборављају да одају признање не толико познатом али изузетно неуништивом супер хероју модерног доба. Модерна цивилизација захтева од обичних људи да трпе саобраћајне колапсе, модне трендове, људска права, тоталне шокове, јурење за светлијом будућношћу. Просечан човек то понекад не може у потпуности да истрпи. Приклони се или пада, одустаје или одлучује, разматра или карактерише. У таквом свету потребна је неколицина да поплоча пут и учествује у обликовању бољег света. Такви људи могу се наћи на сваком кораку. Испод моста, на крововима, у гепецима свуда где колапс модерног друштва не обитава. Они не придају много значаја мистици разоткривања постојања смисла. Они постоје јер их снага њиховог генетичког материјала покреће, дајући им истовремено и генетички материјал. Такви појединци се рађају, они се не могу створити. Проводе своје постојање изнад и појаве се у правом тренутку да покажу разлику између њих и људи. Ти појединци познати су као Кhооl-мени или познатији као К-мени. Они су снага нове димензије, основа нове равни постојања, хероји новог свемира. Они поседују cооl и не може им се замерити. Jа сам К-мен.

Cool.

Гагаузија

Гагаузија (Gagauziya или Gagauz -Yeri на гагаушком, Găgăuzia на молдaвском и Гагаузия на руском) је скраћени назив за аутономну регију у Молдавији. Пун службени назив је Територијална аутономна јединица Гагаузија (молдaвски: Unitatea Teritorială Autonomă Găgăuzia).

Гагаузија је име добила по Гагаузима, етничкој групи турског порекла и православне вере које је Руско Царство населило у Бесарабији у првој половици 19. вијека. Гагаузија је делила историјску судбину Бесарабије - 1918. је постала део Румуније, 1940. Совјетског Савеза да би под румунском влашћу била за време другог светског рата од 1941. до 1944. када је поново постала део СССР-а.

У совјетско доба Гагаузија је уживала статус аутономне регије у оквиру Молдавске ССР. 1980-их, у доба гласности, јавља се гагаушки национализам, али он није усмерен толико према Москви колико према молдавској већини, односно политичарима који су крајем 1980-их и почетком 1990-их захтевали не само независност од СССР-а, него и уједињење с Румунијом. Гагаузи су се бојали да ће под румунском влашћу бити обесправљени па су подржавали опстанак СССР-а, а 19.9. 1991. је године Гагаузија прогласила независност.

Међутим, за разлику од Придњестровља, Гагаузија због тога није дошла у сукоб с молдавском влашћу, делимично и због тога што је део гагаушких заступника у молдавској скупштини гласао за независност, односно због тога што су Гагаузи изразили жељу да остану у Молдавији ако се она не уједини с Румунијом. У фебруару 1994. молдавски председник Мирцеа Снегур је Гагаузији обећао аутономију, а нешто касније је Молдавија донела нови устав којим је Гагаузији признато право на тзв. "вањско самоодређење", односно независност уколико Молдавија постане део Румуњске. 23.12. 1994. је донесен и посебни закон којим је Гагаузија и формално добила аутономију.

Cool.

Erva-de-são-joão

Erva-de-são-joão ou Erva de São João (Hypericum perforatum) perene, pertencente a família das Hiperricoidaea guttiferae e largamente distribuída na Europa, Ásia, norte da África e aclimatada nos Estados Unidos.
A planta

É um pequeno arbusto, de porte erecto, atingindo cerca de 1 metro de altura. As folhas são opostas, sésseis, dotadas de glândulas translúcidas, que podem ser observadas colocando-se a folha contra a luz. As flores são numerosas, persistentes, de coloração amarela e possuem pequenos pontos pretos ao longo das margens das flores que contêm elevadas concentrações do pigmento vermelho hipericina.

Historia

Durante séculos o Hypericum perforatum foi muito utilizada, inicialmente pela sua capacidade de cicatrizar feridas, úlceras de pele e queimaduras. Considerada capaz de afastar maus espíritos, foi utilizada no tratamento de inúmeras doenças mentais. Actualmente a planta não é muito usada para estes propósitos, mas sim, largamente testada na actividade antidepressiva contra estados depressivos suaves a moderados, ansiedade, insónia, dores nevrálgicas e, ainda, actividades antiviral, antibacteriana e fotossensibilizadora.

Cool.

Радар

Радар је енглеска скраћеница за откривање објеката и одређивање њихове удаљености. То је систем који се користи за откривање, одређивање удаљености, и снимање објеката као што су авиони и киша. Јаки радио сигнали бивају одаслани и пријемник у радару слуша да ли постоји ехо од неког објекта. Анализирајући одбијени сигнал, објекат може бити лоциран, а понекад и идентификован. Мада је количина враћеног сигнала врло слаба, радио сигнали се могу лако појачати. Радарски радио таласи се могу лако произвести са било којом жељеном снагом, детектовати као веома мала количина енергије и затим појачати много пута. Због ових карактеристика радар је погодан за детекцију објеката на веома великим удаљеностима, где би остале рефлексије од светлости или звука биле веома слабе за детекцију.

Радарски апарати покушавају да рефлектују електромагнетне таласе, као што су радио таласи и микроталаси од мете. Детекција се реализује коришћењем радио пријемника. Елецтромагнети таласи се одбијају од било које веће промене у диелектричној или дијамагнетној константи. Ово значи да чврсти објекат у ваздуху или вакууму, или остале значајније промене у атомској густини објекта, ће обично рефлектовати радарске таласе. Ово је делимично истинито за електрично проводне материјале као што је метал, и ово чини радаром погодним за детекцију авиона и бродова.

Електромагнетни таласи се не простиру добро под водом. Стога се за подводну примену користи, сонар, који је базиран на звучним таласима.

Радарски таласи се рефлектују на различите начине зависно од величине радио таласа и облика мете. Ако је радио талас много краћи него величина мете, талас ће се одбити на начин слично као што се светлост одбија од огледала. Рани радари су користили сигнале велике таласне дужине, које су биле веће од мета, тако да су примали слабе сигнале. Модерни системи користе краће таласне дужине (пар центиметара) и овакви радари могу детектовати објекте величине кришке хлеба или веће. Ипак, радари велике таласне дужине погоднији су за детектовање на већим даљинама (користе се у системима за рано упозоравање).

Радио таласи се увек рефлектују од ћошкова и кривих на начин слично као и сјај од заобљеног стакла. Објекти који највише рефлектују сигнал имају 90° угао између површина које рефлектују таласе. Тело које има три равне површине које се састају у једном углу, слишно углу зграде, ће увек рефлектовати сигнал назад извору сигнала. Ове такозване угловне коцке се уобичајено користе као радарски рефлектори на објектима који су иначе тешки за откривање, и често се налазе на чамцима, да би се олакшало њихово откривање у спасилачкој ситуацији. Због генерално истих разлога објекти који покушавају да избегну детекцију ће увек имати постављене површине под углом који ће елиминисати оштре ивице, и због овога имамо "чудне" облике stealth авиона!!!

Cооl!

Cool кроз историју

Нама данас није стран израз "cооl". Међутим и у прошлости, људима израз "cool" није био стран. Са сигурношћу се може тврдити да је израз "сооl" постојао и у праисторијској људској заједници, али за прве доказе о изразу "cооl" можемо se захвалити египатском мудрацу Беококамену(Beoh-kokh-amen). Посматрајући египатско класно друштво, он је сагледао сооl. Оставио нам је реченицу "It is easy to be cool, if you are not cool yourself".

У средњем веку проучавање сооl наставило се неометаном брзином. Многи учењаци, бавећи се, спознали су да cооl надилази оновременска поимања. Неки од тих учењака, међу којима је био најистакнутији Гозеф Јебелс, посветили су свој живот преображењу cооl. Као и двојица пре њега, напустио је покушаје да створи злато из олова и посветио живот проницању. Није успео као ни многи пре њега.

Данас бити cооl не представља оно што је некад представљао за човечанство. Cооl је увек био ван времена, ван додира и ван памети.

Данас cооl поседујем ја.

Cool Cat - 9 чињеница

1.Постојим, јер сам cool.
2.Облачим се cool.
3.Мој мото :"Spiritus Ad Unum Puellae Noctis Rex".
4.Са девојкама разговарам насамо.
5.Титуларни секретар, подзнак омнипод Тукул Форскул
6.Појављујем се увек у право време.
7.Шта бих волео да будем?....xa xa xa.
8.Кад изађем у провод, гиздав, неустрашив, углађен.
9.Ја сам изнад.

Жан-Антоан Удон

Жан-Антоан Удон (Jean-Antoine Houdon 1741-1828) је био познати француски вајар стила класицизма. Његова најпознатија дела су портретне скулптуре које се одликују животношћу и карактеризацијом.

Ране године
Жан-Антоан Удон рођен је 1741. године у Версају крај Париза. Почео је да вежба као вајар већ од девете године. Учио се на Краљевској академији сликарства и скулптуре под патронатом Рене-Мишел Слодца. Године 1761. освојио је Римску награду, и током боравка у Риму (1764-68) прочуо се својим радовима, нарочито анатомским моделом стојећег мушкарца „Екорше“ (фр. Ecorché). Велика дела уметности са којима се сусрео у Риму нису променила његов лични стил, већ су му само помогла да га усаврши.

Две године по повратку у Париз, 1770, изложио је митолошку скулптуру „Морфеј“, која му је касније обезбедила чланство у Краљевској академији. Међутим, његов главни опус, као и извор прихода, било је портретно вајарство. Између осталих, његови модели су били Дени Дидро, руска царица Катарина II Велика, Бенџамин Френклин.

Најважнија дела
Познато Удоново дело била је серија скулптура филозофа Волтера. Израдио је четири његове бисте, као и скулптуру у седећој пози која се данас налази у театру Комеди франсез. Студије за ове радове израдио је 1778, кратко пре смрти славног филозофа. Исте године, узео је отисак посмртне маске Жан-Жак Русоа по којој је израдио његову бронзану портретну бисту. Године 1785. путовао је у САД да изради нацрте за статуу Џорџу Вашингтону. Статуу је завршио 1788, и она се данас налази у државном капитолу Вирџиније.

Удон је моделовао своје скулптуре у глини, а разрађивао у мермеру, бронзи, теракоти или гипсу. је вешт са свим овим материјалима, а првенствено је познат по мермерним скулптурама. Некад је све радио сам, а некад би само дорадио модел својих асистената. Није до краја дотеривао обрађене површине, јер је сматрао да осећај свежине изведбе доприноси непосредности приказа скулптуре. Критичари уметности су му дали надимак „Скулптор светла“. По неким карактеристикама његово дело има одлике рококоа, а по другима раног романтизма.

Најпознатије Удоново дело митолошке тематике је статуа Дијане из 1777. На салону 1791. изложио је бисте маркиза Лафајета, Бенџамина Френклина, војводе Мирабоа и других. Био је у врху популарности и током година Француске револуције и Наполеонове владавине. После 1815, није више био тражен и сматрало се да га је време прегазило. Умро је 1828. у Паризу.

Cool.

Катастрофа - стара, добра времена

Дуго сам размишљао шта је вредно мог првог написа на овоме месту... У мојој раскалашној младости постојало је мистично место ванвременског провода. Под моћним вођством Тука (son of a thousand fathers) и Баје (rectum rex) Катастрофа постаде стециште сваколиког шљама који је био подлога за препознавање cool stuff of things.

Бити cool у то време је било лако. Међутим, као што сваки почетак има свој крај, бивствовање cool-им није ограничено временом. Ко зна знање зна и да оновременска Катастрофа бејаше мрестиште и бојно поље које је одвајало plebs од cool-а. Ко је преживео Катастрофу, а то су само бубашвабе и цигани, постао је поносни власник титуле cool.

Данас не постоји место које одваја plebs од cool-а па стечене титуле представљају заоставштину гиздавих витезова садашњице. Зарадивши знамење puellae noctis rex наставих путем cool-а и никада се више нисам обазирао на живот пре бивања cool.

Cool.